Visoke potpetice su, bez sumnje, sinonim za eleganciju, stil, ženstvenost i opsednutost žena širom sveta štiklama ne datira od Keri Bredšo ili Pepeljugine cipele, već mnogo dalje u prošlost.
Prvi pisani dokazi o postojanju cipela na štiklu datiraju iz 3 500. godine P.N.E i to sa staro-egipatskih murala. Nosili su ih i žene i muškarci više klase za vreme verskih ceremonija. Da štikle nisu samo obuća bogatih i povlašćenih govori činjenica da su u antičkoj Grčkoj sandale na platformu kotorni nosili glumci, a visina platforme zavisila je od društvenog statusa ili važnosti uloge u predstavi.
Platforme su se nosile i u Srednjem veku. Dame ali i gospoda bi prikačili platforme na svoje skupe cipele i na taj način ih štitili od blata na ulicama. Početkom XV veka u Turskoj napravljene su papuče od kože sa ornamentima i platformom visokom i do 30 cm. Ova obuća je bila popularna u celoj Evropi naredna dva veka, a u Turskoj je pored estetske imala ulogu u sprečavanju žena da beže iz harema.
Štikle su postale sastavni deo ženskih života tek 1533. Kada ih je Katarina Mediči obula na svom venčanju. Od tog venčanja pa na dalje, što je bio viši status žene u društvu to je i štikla bila viša.